PREPORUČUJEMO

Brod za prihranu

S1050078

 
Štampa

KEDER (Alburnus alburnus)

kederLokalni nazivi: uklija, beovica, kaugler, klija, zelenika, zekica, klejica, šnajder.

Max. dužina: 30 cm .

Max. težina: 150 g.

Vreme mresta: maj, jun

Životni vek: proseč:no od 5 do 8 godina.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Mnogi je mešaju sa belicom (Leucaspius delineatus). Živi u rekama, kanalima i jezerima. Voli čistu vodu, ali se drži van glavnog toka - u mirnim rukavcima i zatonima - izbegavajući predele gusto obrasle vodenim biljem. Ponekad se skuplja blizu mostova, kupališta i mesta gde stoka prelazi vodu. Obično se kreće u jatima, tik ispod površine. Vrlo je živahna i nikada ne miruje, a i kako bi kada je vrebaju svi vodeni grabljivci, ali i zmije, žabe, čaplje i galebovi. Keder je svaštojed koji se mresti u vreme stabilnog vodosotaja.

Opis i građa:

Po leđima je sivo-plava ili zelenkasta, bokovi i trbuh su joj srebrnkasti i sjajni, dok su peraja obično siva. Krljušt ove ribe je slabo usađena, pa lako spada pri dodiru rukom. Glava mu je mala,usta su joj koso nagnuta prema gore tako da je donja čeljust duža od gornje, što joj omogućava da lako hvata plen s površine, donja čeljust je izbačena napred. Najviše je nalik sabljarki (gardi). Obično naraste između 10 i 30 cm, a krupniji primerci teže do 100g, mada se izuzetno može zakačiti primerak od čak 150 g.

Razmnožavanje:

Mresti se u maju i junu, u plitkoj vodi, u pesku, u vodenoj travi i njenom korenju, kada voda dostigne 14ºC. Lepljiva jaja se pričvršćuju za kamenje i druge predmete u vodi. Plodnost je od 3 000 do 10500 jaja. Dve do tri nedelje nakon polaganja jaja izležu se mladi. I oni će se mrestiti na mrestilištima dve do tri godine kasnije. Uklija polagano raste. U prvoj je godini retko veća od 3 cm. Njena se populacija, često po nekoliko sezona, smanjuje, bilo zbog hroničnog zagadjivanja, bilo zbog lošeg mresta usled poplava ili pada temperature. Srećom, u samo nekoliko godina ima ih opet na hiljade.

Mamci i pribor za lov:

Tokom najvećeg dela godine Beovica mamac grabi smelo. Izuzetno je proždrljiv i neprestano zauzet pronalaženjem hrane. Zainteresovan je za sve što padne u vodu. Čim padne na vodu, riba ga hvata i vuče u stranu. Najbolji mamci su: crvići, hlebne pahuljice, razna testa, insekti, mravlja jaja, sobne muve, končasto bilje i sitna veštačka mušica. Lovi se laganim priborom. Po tihom vremenu bez vetra, mamac se zabacuje ispod same površine, na dubinu od svega 15-20 cm. Ukoliko duva vetar, beovicu ćemo tražiti u srednjim slojevima, a u zimskom periodu pri samom dnu. Štap dugačak 4 m i više; osnovna struna prečnike 0,10 mm, predvez 0,08 mm; udice od br.16-20; vrlo osetljiv plovak i olovo. Mladj se hrani zooplanktonom, odrasle jedinke lutkama hironomida.

Način hranjenja:

Kao sve ciprinidae, i uklija ima raznovrstan način prehrane stalno se prilagodjavajući raspoloživoj hrani! Mladi se hrane isključlivo planktonom, dok odrasle jedu najčešće ono što nadju : crve, jajašca, mekušce, alge i razne biljne ostatke. Kako se kreće po svim dubinama vode, uklija se hrani podjednako vodenim kukcima u svim stepenima njihovog razvoja, kao i kopnenima kada slučajno padnu u vodu.

RIBOLOVNI TURIZAM VOJVODINE

Turizam, sam po sebi, da bi dao finansijske rezultate, mora biti masovan. Ribolovni turizam...

Mika Alas - Borča

   Jezero Mika Alas obiluje krupnom ribom pa je stoga raj za ribolovce. Na celom jezeru se peca...

GRUZANSKO JEZERO

GRUZANSKO JEZERO

Smešteno nedaleko od Knića, u središnjem delu Srbije, Gružansko jezero predstavlja pristupačnu...

Valjci

Valjci

Hlebni Valjci Hlebni valjci se prave od sredine hleba kojoj se dodaje kašika, dve brašna...

Mamci zivotinjskog porekla

Mamci zivotinjskog porekla

Najčešći mamac su crvi, a koriste se najviše za pecanje bele ribe i kao takvi su veoma uspešni....

  • RIBOLOVNI TURIZAM VOJVODINE

    Sreda, 21 April 2010 19:46
  • Mika Alas - Borča

    Četvrtak, 14 Juni 2012 05:32
  • GRUZANSKO JEZERO

    GRUZANSKO JEZERO

    Subota, 15 Maj 2010 16:10
  • Valjci

    Valjci

    Subota, 16 Juni 2012 08:28
  • Mamci zivotinjskog porekla

    Mamci zivotinjskog porekla

    Subota, 16 Juni 2012 07:23