JEZ (Leuciscus idus)

jez

Lokalni nazivi: brotfiš, jez, pečenica, bratfiš

Max. dužina: 45 cm.

Max. težina: 4 kg.

Vreme mresta: od marta do aprila.

Riba izuzetno ukusnog mesa, u narodu poznat još i kao: broder, brodfiš, jazvenac, udovica... Naseljava uglavnom nizijske reke i drži se mirnijih tokova, ali pri niskim vodostajima naseljava i dubinske regione Dunava, Save i Tise. Vretenastog je oblika i podseća na klena ili crvenperku, međutim, ono po čemu ga sigurno možete razlikovati je njegovo zlatnožuto oko sa crnom pegom u gornjem delu beonjače. S proleća je srebrnastobeo, a već u jesen njegova leđa potamne. Mresti se u aprilu i maju. Tada ženka položi na dno i do 120.000 jajašaca.

Opis i građa:

Ima prilično veliku glavu, sa koso postavljenim ustima. Telo mu je produženo, lagano bočno spljošteno i podseća na crvenperku ili klena, ali siguran znak raspoznavanja je njegovo zlatnožuto oko sa crnom pegom u gornjem delu beonjače. Gornji delovi tela su mu tamno zeleni, a prema bokovima prelaze u srebrnastu boju. Trbuh mu je beo. Ima moćna peraja što je povezano sa njegovim mestom boravka (brzi tokovi). Naraste do 4 kg, mada retko. Na Drini su lovljeni primerci od 3kg i to su pravi kapitalci. Hrani se sitnim vodenim životinjama, puževima, i rakovima, ali ume da bude i vegetarijanac. Ponekada se hrani samo algama. Prema nekim iskustvima crvena glista mu je omiljena hrana.

Gde živi:

Zivi u manjim jatima, ali i pojedinacno u bistrim, hladnim i dubokim vodama. Naraste, mada retko i do dva kilograma. Jez je vrlo oprezan i plasljiv, zato se dobar ulov postize samo onda kada je ribolovac dobro prikriven.

Lov jeza:

Lov na jeza gotovo da ne prestaje tokom cele godine, ali ga u proleće i s jeseni treba tražiti mamcima koji leže na dnu – dubinski, a tokom leta na plovak u „vožnji“. Veći primerci u brzacima uspešno se love varalicama tipa „meps“. Jez ima sve odlike sportske ribe, jer pored prirodnih uzima i veštačke mamce (varalice i mušice). Njegova borbenost je odlika koja ga je svrstala u sportsku ribu. Žilavo se otima, naročito dok na obali pokušavate da ga skinete sa udice. Preko leta najuspešnije se lovi između 12 i 13 časova, uz uslov da je nebo vedro i vreme toplo. Dok traju žege, najpovoljnije vreme je od 6 do 7 ujutru, a popodne od 17 do 19 časova. Prihranjivanjem kukuruznim bračnom, koncentratom za živinu, i mamcima kojima lovite jeza, poboljšavaju se uslovi za lov.

Pribor:

Jeza netreba čekati sa grubim priborom: debelim najlon koncem, velikim udicama i glomaznim plovcima, već udicama od 10 do 14, koncem prečnika 0.20 do 0.30 milimetara uz upotrebu laganog plovka.

Mamci:

Najpogodnija mesta za lov su delovi obale utvrđeni kamenom, mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi, isteci poljskih kanala preko prebačenih pumpi, mesta sa potopljenim oborenim drvećem, kladama i panjevima itd. Na takvim mestima se gotovo sigurno nalazi i uspešno lovi. Najbolje vreme za ribolov su rani jutarnji sati i predvečerje, a može se loviti i noću. Lovi se na sva tri najčešća načina: na plovak, dubinski i varalicom. Pribor za lov na plovak ne razlikuje se mnogo od pribora za lov ostale bele ribe. Štap sa mašinicom ili bez nje treba da bude dug bar 3,5 m, nešto tvrđi, sa dovoljno osetljivim vrhom. Najlon 0,15 - 0,25 mm, bez obzira na boju treba, da bude elastičan i jak. Udica po vlastitom izboru, ali jaka i dovoljno oštra od broja 12 pa do 6. Plovak treba da nosi 3-5 g olova, može se montirati kao fiksni ili klizeći, zavisno od dubine vode i daljine na kojoj se lovi. Lov dubinskom metodom je moguć , ali se retko koji ribolovac odlučuje da jaza lovi samo na taj način jer za to i nema neke posebne potrebe. Kada se odabere dobro mesto za ribolov i pripremi najpogodniji pribor, pristupa se prihranjivanju pahuljicama od svežeg hleba, dobro nakvašenim i umešenim starim hlebom, zdrobljenim zrnevljem kuvanog starog ili mladog kukuruza, sitnijim komadićima valjka od kukuruznog brašna ili nekom dokazanom kupovnom teškom hranom. Prihranu treba otežati da bi pala na dno tačno tamo gde će se loviti. Za to dobro posluži hrana pomešana sa zemljom ili tvrdim blatom. Ne bi trebalo preterati sa količinom bačene primame i bolje je bacati pomalo, s vremena na vreme, nego mnogo odjednom. Dobar mamac je i nekoliko crvića na udici. Jaz voli da pojede dobar zalogaj i teško mu odoli kad na njega naiđe. Udica sa mamcem mora pri kretanju da dodiruje dno. Mamac koji prolazi iznad dna jaz ređe uzima. čak i kad je voda mutna moguć je uspešan ulov, jer je čulo mirisa kod te ribe dobro razvijeno i izgleda da je ono odlučujuće za pronalaženje hrane u takvim uslovima. Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da je udica zakačila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. Tada treba učiniti lakšu kontru. Jača nije preporučljiva zbog mekanih usta koja bi pri tom mogla biti prosečena udicom. Zakačen na udicu, uporno se brani, naročito pri površini kada iskače iz vode i pravi trzaje glavom. Krupnije komade treba prihvatiti meredovom.

crvena glista, crvi iz brašna i mesa, hlebni valjčići, skakavci, kućna muva, larva bele bube, kuvana pšenica, mravlja jaja, krilati mravi, sitnije varalice „meps“ i veštačke mušice tipa: kočijaš, beli vodeni cvet, aleksander, zulu, ali i druge. Pored tanke crvene glistice, napada i crviće, naročito crveno obojene.